Preduzetništvo nije osobina koju dete ima ili nema.
To je veština koju svako dete može da nauči.
Samopouzdanje, inicijativa, kreativnost, upornost – potencijal za sve to dete već ima. Kod nas ih razvija, kroz iskustvo, ne teoriju, dok ne postanu navika.
16 sesija. 6 modula. Jedna transformacija.
Foundation
Sposobnost nije fiksna – gradi se vežbom, ne rađa se gotova. Kroz konkretne izazove dete uči da razlikuje "još ne umem" od "nikad neću umeti". Na ovoj razlici počiva sve ono što dolazi posle.
Pre nego što nauči da rešava probleme, dete uči da postavlja pitanja – sebi i drugima. Umesto da odmah prihvati prvi odgovor, proverava da li mu zaista ima smisla.
Prva ideja retko je i najbolja, ali mora da bude izgovorena da bi se do bolje došlo. Dete uči da glasno kaže i ono za šta nije sigurno da je dobro – strah od "pogrešnog" odgovora ovde nema mesta.
Leadership
Rad u malim timovima, gde svaki glas nosi istu težinu. Dete uči da sasluša tuđu ideju pre nego što brani svoju, i da se neslaganje rešava razgovorom, ne ćutanjem.
Liderstvo ovde ne znači biti najglasniji u sobi. Znači preuzeti odgovornost za sopstvenu odluku – i stati iza nje kad stvari krenu drugačije.
Prvi put dete stoji pred grupom i brani ideju svojim rečima. Uči da odgovori kad ga neko prekine pitanjem, ne samo da izrecituje ono što je uvežbalo. Generalna proba za Demo Day.
Strategy
Nema gotovog rešenja – samo nekoliko opcija i posledica koju svaka nosi. Dete uči da odluka ne mora da bude savršena da bi bila dobra, i da greška ovde nije kazna nego sledeći korak.
Šta se dešava posle prve odluke, ne samo u trenutku kad je donosi. Kad plan ne uspe, dete traži sledeći – otpornost se ovde ne priča, trenira se na pravim, malim neuspesima.
Business Essentials
Što ranije dete nauči da upravlja novcem, to mu je lakše da kasnije upravlja sopstvenim odlukama. Sa Sparks dinarima prvi put samo bira cenu, pravi budžet i snosi posledicu ako pogrešno proceni.
Ideja koja nikome nije jasna za manje od minuta teško da će se prodati. Dete pravi jednostavan plan – šta nudi, kome i zašto baš njemu.
Nije dovoljno da ideja bude dobra – neko drugi mora da je poželi. Dete vežba kratak, jasan govor pred publikom koja postavlja prava pitanja, kao direktnu pripremu za Demo Day.
Project Practice
Niko mu ne daje temu – dete bira samo. Uči razliku između ideje koja mu se dopada i one na kojoj stvarno želi da radi do kraja programa.
Umesto da pretpostavlja šta ljudima treba, dete pita. Prvi put testira ideju na nekome ko nije roditelj ni drugar iz grupe – i prvi put dobija povratnu informaciju koja nije unapred ljubazna.
Prva verzija je možda ružna, nesavršena i napravljena rukom od onoga što je pri ruci – i tako treba da izgleda. Greška u prototipu je jeftina. Greška u gotovom proizvodu nije.
Svi štandovi se postavljaju istog dana. Pravi kupci, pravi Sparks dinari, pravi mini-sajam – i prvi osećaj šta znači kad neko stvarno kupi ono što si napravio. Ili ne kupi.
Showcase
Šesnaest sesija unazad, jedno pitanje unapred: šta sam zapravo naučio o sebi? Dete ne memoriše govor za Demo Day – uči da ga razume, rečenicu po rečenicu.
Poslednja sesija, bez vežbe za nju. Dete samo stoji pred roditeljima i gostima i predstavlja ideju koju je samo razvilo – prva prava publika, prva prava pitanja.
Nije samo teorija – deca su ovo već radila
Mikaila Ulmer je sa četiri godine počela da prodaje limunadu po receptu svoje prababe. Sa devet je pred investitorima u emisiji Shark Tank ubedila Dejmonda Džona da uloži u njen biznis – limunada je kasnije stigla na police Whole Foods-a.
Moziah Bridges je sa devet godina, uz pomoć bake, počeo da pravi leptir-mašne i prodaje ih na lokalnim pijacama. Sa jedanaest je bio u časopisu Forbes, a njegova firma je kasnije sklopila zvanično partnerstvo sa NBA ligom.
Deca prvo probaju. Onda razumeju zašto.
Sparks metodologija nije prilagođena verzija postojećih programa za decu. To je autorski, celovito razvijen sistem – izgrađen na tri principa koji ostaju isti od sesije do sesije, bez obzira na temu ili uzrast.
Svaki čas kreće izazovom, ne objašnjenjem – dete se prvo okuša u nečemu novom, pa tek onda, zajedno, imenujemo šta se upravo desilo i zašto je važno.
Otkrivanje pre učenja
Dete ne dobija gotovo znanje – dolazi do njega samo, uz vođstvo. Sparks mentor ne predaje: postavlja prava pitanja i gradi prostor u kom dete samo otkriva zaključak, korak po korak.
Akcija pre teorije
Dete prvo uradi, pa tek onda razume zašto. Svaki čas počinje konkretnim, opipljivim zadatkom – teorija dolazi tek pošto je iskustvo već tu, ne pre njega.
Refleksija kao veština
Dete ne izlazi sa časa sa gotovim zadatkom, nego sa jednim pitanjem o sebi. Refleksija se ovde ne uči uzgred – trenira se kao veština, sesija za sesijom.
Svaki čas, isti redosled
Šest faza, devedeset minuta, bez izuzetka.
Isti redosled za svaki uzrast, svaku temu, svaku sesiju – menja se samo dubina i jezik, nikad struktura. Svaka faza postoji zato što nešto konkretno radi za dete, ne zato što tako izgleda ozbiljnije.
Aktivacija
Activation
Čas počinje izazovom, ne uvodom – dete odmah dobija konkretan problem, pre nego što zna kako da ga reši.
Zašto: kad dete odmah krene da radi, strah od "ne znam" nestaje – polazna tačka nikad nije znanje, nego pokušaj. Oslonjeno na koncept kreativnog samopouzdanja IDEO-a, svetski poznate inovacione agencije.
Istraživanje
Exploration
Sam ili u timu, dete istražuje problem uz vođstvo koje ne daje gotova uputstva, već prava pitanja.
Zašto: zadatak se drži tačno na granici onoga što dete može uz malu pomoć da uradi – ono što ruski psiholog Vigotski naziva zonom narednog razvoja. Ta granica se meri posebno za svaki uzrast.
Otkriće
Discovery
Sparks mentor pomaže detetu da imenuje šta je upravo otkrilo – da pretvori iskustvo u jasnu, izgovorenu misao.
Zašto: znanje koje ostane neizrečeno retko se prenosi na sledeću situaciju. Imenovanje je korak koji u Blumovoj taksonomiji, klasičnom modelu učenja u obrazovanju, odvaja iskustvo od razumevanja.
Primena
Application
Najduža faza časa – dete primenjuje otkriveno na konkretan zadatak ili deo sopstvenog projekta.
Zašto: veština se ne gradi razumevanjem, nego ponavljanjem u bezbednom okruženju gde greška nema posledicu. Ovde dete najviše vremena provodi u radu, ne u slušanju.
Refleksija
Reflection
Čas se ne završava gotovim zadatkom, nego jednim pitanjem o sebi – ne "da li mi je uspelo", nego šta bi sledeći put uradilo drugačije.
Zašto: samosvest nije crta ličnosti, nego veština koja se trenira sesija za sesijom – u skladu sa idejom psihologa Eriksona da dete u ovom uzrastu gradi osnovni osećaj "mogu".
Integracija
Integration
Na kraju časa dete zapisuje otkriveno u svoju svesku "Moja ideja" i dobija iskru za taj dan.
Zašto: jedna sesija retko menja dete – kontinuitet menja. Ovaj korak pretvara svaki čas u vidljiv deo veće celine, sve do sopstvene ideje na kraju programa.
Svaki Sparks čas je drugačiji. Format je uvek isti.
Ko stoji iza Sparksa?
Anja Zlatarov je osnivač Sparksa i autorka njegovog koncepta i metodologije, izgrađenih na više od dve decenije profesionalnog i preduzetničkog iskustva. Sparks je nastao iz njenog uverenja da deca od najranijih godina treba da razvijaju samostalnost i inicijativu, veruju svojim idejama i uče kako da ih pretvore u delo.
Karijeru je započela u agenciji McCann Erickson, jednoj od vodećih svetskih komunikacionih agencija. Predstavljala je Srbiju na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku i stažirala u Evropskom parlamentu u Briselu, gde je rano naučila da vrednost ideje ne određuje samo to koliko je dobra, već i ono što smo sposobni da uradimo sa njom. Nakon višegodišnjeg učenja japanskog jezika, kao stipendistkinja Ambasade Japana nekoliko meseci je provela u Japanu, stičući iskustvo u tamošnjim medijskim servisima.
Isti program. Tri različita pristupa.
Tema je uvek ista. Ono što se menja jeste dubina kojom je dete sposobno da je razume i primeni.
Najmlađi u programu su, po teoriji švajcarskog psihologa Pijažea, u fazi konkretnih operacija – uče kroz ono što mogu da vide, dodirnu i odmah probaju, ne kroz apstraktna objašnjenja. Radna memorija u ovom uzrastu drži svega dve do tri informacije istovremeno, pa je svaki zadatak sveden na jasan, konkretan korak. U ovoj fazi (psiholog Erikson je naziva Industry vs. Inferiority) dete gradi osnovni osećaj "mogu" ili "ne mogu" – zato se svaka sesija završava nečim što dete može da pokaže: nacrtanom idejom, izgovorenom rečenicom, malim opipljivim rezultatom. Pohvala nikad nije uopštena – uvek imenuje tačno šta je dete uradilo dobro.
Ovo je uzrast u kom vršnjačka grupa počinje da preuzima ulogu ogledala – dete sada procenjuje sebe kroz mišljenje druge dece više nego kroz mišljenje odraslih, i program to koristi umesto da se protiv toga bori. Prvi put je sposobno da isprati zadatak od više koraka, od početka do kraja – tačno ono što traži izrada sopstvenog malog projekta. Radimo u timovima sa jasno podeljenim ulogama, uz prve jednostavne poslovne alate – model prihoda i troška, mapu korisnika, osnove poslovnog plana – uvek prikačene za konkretan primer, nikad kao apstraktna teorija za sebe.
Sa jedanaest godina dete prvi put ulazi u ono što Pijaže zove fazom formalnih operacija – sposobnost da razmišlja apstraktno, hipotetički, o stvarima koje nisu pred njim. Erikson ovaj period zove predvorjem identiteta: dete počinje da sebi postavlja pitanja poput "Ko sam ja? U šta verujem? Kuda želim?" – i upravo zato su projekti ove grupe ambiciozniji, samostalniji, bliži pravom preduzetništvu. Razlika između grupa nikad nije u temi koju obrađuju – ista je za sve – nego u dubini i jeziku kojim se ta tema otvara.
Diploma? Ne baš. Dete kući nosi dokaz da može.
Kroz ceo program, svako dete gradi sopstvenu ideju – od prve nejasne želje do prave prezentacije. Ono što na kraju nosi kući, nijedna ocena ne može da izmeri.
Najveće što dete ponese kući ne stane u torbu. To je osećaj da je sposobno i da može da uspe.
Moja ideja
Lična sveska koju svako dete vodi od prve do poslednje sesije – ime tima, cena proizvoda, skica prototipa, svaka odluka koju je samo donelo. Do kraja programa postaje mali dokaz sopstvenog razmišljanja.
16 iskri
Posle svake sesije, dete lepi novu nalepnicu na korice sveske – iskru koju je samo zaradilo. Isti dan, roditelj dobija fotografiju i jednu rečenicu – konkretnu, o tom detetu, tog dana.
Demo Day
Poslednja sesija programa – dete stoji pred roditeljima i gostima i predstavlja ideju koju je samo razvilo. Prava publika, prava pitanja, prvo pravo iskustvo javnog nastupa.
Sertifikat
Zvanična potvrda da je dete kroz 16 sesija razvilo preduzetničke veštine – od ideje do prezentacije pred publikom. Ne nagrada za učešće, već potvrda konkretnog rezultata.
Poslednji dan: Demo Day
Izložba
Vrata se otvaraju. Porodice slobodno prolaze od deteta do deteta – bez mikrofona, bez reda, samo razgovor.
Govor
Svako dete izlazi samo, do 90 sekundi, i predstavlja ono što je napravilo. Cela sala tapše svakome.
Sertifikat
Sertifikat Sparks Young Entrepreneur, uručen lično pred celom salom.
Fotografija
Cela generacija, sa svim porodicama, na jednom mestu – uspomena na dan kad su deca prvi put stala iza sopstvene ideje.
Ukratko.
7–12
Uzrast dece
16
Sesija u programu
≤8
Dece po grupi
90 min
Trajanje sesije
Jesen 2026
Start u Beogradu
Pre nego što pitaš.
Da li Sparks zamenjuje dopunsku nastavu ili druge aktivnosti?
Ne. Sparks nije škola niti zamena za nastavu – to je razvojni sistem koji gradi način razmišljanja.
Da li deca zaista prave pravi biznis?
Da. Svako dete razvija sopstvenu ideju kroz ceo program – od prve zamisli, preko prototipa, do prave prodaje. U sesiji o finansijskoj pismenosti dete dobija Sparks dinare i pravi sopstveni mali biznis od nule: samo bira cenu, pravi budžet i snosi posledice ako pogrešno proceni. Nekoliko sesija kasnije, na času posvećenom lansiranju, sva deca istovremeno postavljaju štandove i vode pravi mini-sajam sa kupcima i Sparks dinarima – ne vežbu na papiru, već simulaciju stvarnog poslovnog dana. Program se zatvara na Demo Day-u, gde dete predstavlja finalni projekat pred roditeljima i gostima.
Ko vodi časove?
Anja Zlatarov, osnivač Sparksa i autorka njegove metodologije, vodi svaku sesiju lično – iza nje stoji više od dve decenije iskustva u strateškoj komunikaciji, kao i sopstveno preduzetničko iskustvo u vođenju konsultantske agencije. Svake nedelje čas se zatvara gostujućim stručnjakom iz stvarnog sveta, kao potvrda da ono što su deca upravo radila postoji i van učionice.
Šta ako dete propusti čas?
Program prati kontinuitet kroz 16 povezanih sesija, ali nijedno dete zbog odsustva nije dovedeno u neprijatnu poziciju pred grupom. Sparks mentor se pobrine da dete pri povratku dobije kratak, ličan kontekst.
Kako izgleda upis?
Prijavite se na listu čekanja ispod. Sve detalje javljamo uskoro, direktno na email.
Budite među prvima.
Ostavite kontakt. Prve generacije Sparksa nose poseban status – mesta su ograničena, a dečiji projekti ulaze u knjigu koja je trenutno u pripremi.
Ostavljate ime, uzrast deteta i email.
Javljamo se direktno na email čim su termin i uslovi potvrđeni.
Zadržavate mesto u prvoj generaciji Sparksa.
